Dragi moj čitaoče…

Prvo sam poželeo da se obratim svim čitaocima, a to me je odmah podsetilo na moju poslednju posetu frankfurtskom sajmu knjiga gde sam video toliko novih knjiga, da sam pomislio da niko više neće hteti da čita ono što sam napisao osim mene samog.

Zbog toga se obraćam samom sebi! Dakle, dragi moj čitaoče, želeo bih danas da te srdačno pozdravim i da ti poželim mnogo strpljenja sa svim što ću ovde pisati, jer strpljenje će ti verovatno trebati da bi izašao na kraj sa teškim tekstom kome ćeš biti izložen. Pošto pišem samo za sebe, želim da ovo shvatiš kao izazov da počeš aktivno da razmišljaš.

Duh vremena u reklami i dizajniranju samog sebe

Od pre nekoliko decenija sam primetio da se skoro sve televizijske emisije stalno prekidaju reklamama. Ovo naročito dolazi do izražaja ako se gleda neka vrlo popularna emisija. Pošto su gledaoci televizije (televizijski zavisnici) bez svoje volje izloženi sadržajima reklama, može se unapred znati šta će se desiti, što se i dešava, a to je da prisilni primaoci poruke reklame počnu te poruke da primenjuju na sebe.

Koje su zapravo poruke reklama?

Reklama se po pravilu odnosi na saopštavanje onih sadržaja koji bi gledaocu trebalo da pomognu da sebe predstavi u znatno boljem svetlu (da bolje izgleda) nego što stvarno jeste. Ako neko recimo ima kratke noge, tada mu se preporučuje da nosi odelo sa vertikalnim štraftama, ako neko ima „pivski stomak“ onda treba da nosi samo crne košulje, džempere i odela, jer, kad je crno odelo tako crno da ne reflektuje nikakvu svetlost već je apsorbuje, onda se ispupčeni stomak odnapred ne može videti, stiče se utisak da je stomak sasvim ravan!

Reklama za automobile ne sastoji se samo iz snimka automobila, već se ispred njega nalaze savršeno našminkane devojke sa crveno nalakiranim noktima, u mini suknjama i cipelicama na štikle.

Poruke tih reklama su: budi mlad i izgledaj savršeno!

Više nije važno šta je u glavi, već šta je na njoj (kakva je frizura ili kapa).