Kako dobiti prijavu o mestu boravka u Novom Sadu?
Dragi moji suđeni i nesuđeni čitaoci!
Posle dužeg ćutanja javljam vam se sa novostima “osim sveta“.
Do sada nisam znao da će mi biti teško da se prijavim, kao bivši građanin ove zemlje, na mesto boravka koje se zove moj stan. Ispostavilo se da je mnogo lakše dobiti prijavu boravka u Japanu gde nikada nisam živeo, niti znam bilo koga, dok mi u mojoj bivšoj sopstvenoj zemlji ne polazi za rukom, evo već četiri dana, da se registrujem kao stranac koji je došao i želi da boravi u zemlji samo deset dana. Za prijavu je potrebno da popunite formular i da imate ispravni putni dokument, u mom slučaju je to lična karta. Kada sam došao na šalter da sve to predam, ispostavilo se da mi treba i potrvrda o vlasništvu stana (katastarski izvod). Kada sam sledećeg dana doneo taj izvod, ispostavilo se da on nije prihvatljiv jer ne piše da je osoba kojoj pripada stan na tom lokalitetu istovremeno prijavljena da živi u njemu. Ali kako da živim u njemu ako živim u Nemačkoj? Na kraju se sve to rešilo tako što sam dobio ličnu kartu jedne bliske poznanice i rečeno mi je da ako imam ličnu kartu nekog ko je građanin Srbije, onda je mnogo jednostavnije da se tako prijavim, čak i ako njena adresa nije identična sa onom na koju se prijavljujem, jer se prijavljujem na sopstveni stan. Nije mi jasno kako sve to može da se raspetlja, ali znam da ću sledeći put imati samo ličnu kartu nekog od prijatelja koju ću odneti da se prijavim, jer je mnogo komplikovanije da se prijavljujem na adresu sopstvenog stana.
Čak je i moja ćerka kad se poslednji put prijavljivala za boravak u Srbiji na adresi sopstvenog stana morala da se vraća u Ilok i da tamo uzme dokument o ulasku u zemlju, ali kako je to funkcionisalo nije mi do kraja jasno.
Ako dolazite kao stranci u ovu zemlju pa hoćete da izađete iz nje jer vam je isteklo vreme predviđeno za boravak ili ste odlučili da odete ranije, onda morate da se odjavite u policiji, što znači da ćete izgubiti pri prijavi najmanje jedan sat i pri odjavi jedan sat, uključujući u to odlazak do SUP-a, kupovinu i popunjavanje formulara, razgovor sa službenicom i eventualnu raspravu sa njom jer obično neće prihvatiti sve ono što ste doneli, već će tražiti još nešto i to u izvesnom buntovničkom raspoloženju, tako da imate od starta utisak da ste potpuno nepoželjna osoba u njenoj kancelariji. Ako godišnje četiri ili pet miliona «stranaca» ulazi u ovu zemlju, onda svaki od njih potroši bar dva sata svog života na prijavu i odjavu boravka u zemlji, što znači da godišnje bar osam do deset miliona sati biva ukradeno tim ljudima zahvaljujući nesavršenosti srpske administracije i to samo u jednom segmentu života tih osoba. A šta je sa ostalim građanima ove zemlje koji odlaze da podignu izvod iz matične knjige rođenih, Ili sa onima koji hoće da dobiju građevinsku dozvolu, ili da podnesu poresku prijavu, ili im treba neka druga vrsta dokumentacije za regulisanje svoje penzije, zdravstvenog osiguranja itd.? Ali, pošto smo svesni nesavršenosti ljudske prirode, onda smo Ksenija i ja sve ovo uradili sa osmehom na licu, uprkos činjenici da je službenica koja radi videvši da vežbam jednu od stojećih asana u čekaonici da ne bih gubio vreme na uzaludno i besmisleno čekanje, prezrivo odmahnula lukom i pokazala kao da mi «fali daska u glavi» ili da sam lud.
Preporučujem svima kada odu u policiju ili u bilo koju drugu ustanovu vlasti da se naoružaju strpljenjem i visokim pragom tolerancije na frustraciju i da donesu odluku da sve tretiraju na pažljiv način, da preuzmu inicijativu i budu aktivni, umesto da dopuste da oni sami budu tretirani od strane službenika.
Srdačno,
Vaš majstor
