Dragi moj čitaoče,

evo pišem ti iz Kine u nadi da ćeš ovo ne samo još jednom pročitati već i nekome ispričati.

Kina je jedna neverovatna zemlja. Kada sam prvi put bio ovde niko nije govorio ni jedan jezik osim kineskog, a sada, na moje veliko iznenađenje, to se nije promenilo. I dalje me niko ne razume, a Ksenija mi je rekla da se samo svakome smešim i klimnem glavom i da će oni već znati šta meni treba. Naravno, trebao mi je vegetarijanski restoran što niko nije razumeo. Čak i kada sam upotrebio slike sa mesom i raznim životinjama i pokazao rukama i klimao glavom da neću to da jedem i govorio: „No meat! No Meat!“, svi su me gledali zbunjeno i nudili mi piliće i svinje. Onda sam otvorio jedan kineski rečnik i tražio kako se kaže NE. Na moju veliku zapanjenost otkrio sam da ta reč ne postoji u kineskom jeziku. Ne se iskazuje na osam različitih načina zavisno od konteksta, a direktna negacija se smatra uvek ličnom uvredom i zato takva reč i ne postoji. Preostalo mi je da se orijentišem preko slika, ali na slikama se ne vidi da li se negde među zrnima pirinča nalazi mleveno meso ili se radi samo o imitaciji mesa napravljenog od soje. Ono što pouzdano znam je da ako se poruči bilo kakva supa ona će imati ukus kuvane kokoške. Čak i ako se radi o minestone i ako to piše na engleskom na meniju prvo me zapahne miris kuvane kokoške, a onda sa prvim srkom supe iz kineske kašike do kostiju osetim kako se piletina uvlači u mene.

Druga interesantna pojava je da ako nekome nešto pokažem, onda ta osoba odmah počne da objašnjava nadugačko i naširoko na kineskom, čak i kada zna da ništa ne razumem. To se dešavalo i na recepcijama hotela, kao i u prolazu na mestima koje smo posećivali.

Jučerašnji dan nam je protekao u obilasku svetih mesta u Kaifengu. Na kraju smo se toliko umorili da smo se kao prebijeni vratili u hotel sa upalom mišića od penjanja na gvozdenu pagodu i hodanja po parku u kome se nalazio Zmajev paviljon (vidi sliku dole) koji je bio deo carske palate. Na vrhu paviljona se i dalje nalazi carski presto na kome je car sedeo i gledao podanike sa visine. Radi se o kineskom caru iz dinastije Jin koju su Mongoli pokorili 1234. godine, a u vezi sa tim događajima će se ubrzo pojaviti knjiga koju ću napisati sa pričama iz Kine i Mongolije.

Inače, Kina postaje ponovo jedna veličanstvena zemlja. Trenutno je sve u izgradnji. Putovali smo od hotela Gran Mercuru prvo autobusom X 1 do metroa, a zatim smo metroom prešli 18 stanica ispod zemlje u stojećem položaju. Potom smo se nekako izvukli na površinu zemlje među ogromnom količinom naroda i došli do neverovatne železničke stanice sa 40 koloseka i perona na koju su dolazili samo brzi vozovi i ukrcali se u brzi voz za Kaifeng. Greška je bila što sam rezervisao najbolji hotel u gradu koji je verovatno prvi napravljen u blizini jednog jezera na kraju sveta, a onda su počeli oko njega u koncentričnim krugovima da se grade stanovi i zgrade sa najmanje 4 sprata, dok se sve nije pretvorilo u jedno gradilište koje je nekoliko desetina puta veće od Beograda na vodi. Nigde nema trotoara već se ide po širokim modernim putevima na kojima nema rupa. Samo povemeno iz kanalizacije dolazi smrad na koji se ne može naviknuti i koji uopšte ne odgovara visokom tehnološkom razvoju kome smo izloženi u svakom trenutku. Malo je reći da su stanice metroa čistije od japanskih i da se stalno među masom nalaze čistači koji obeležavaju svoj prostor za rad natpisom Cleaning in process. To isto se desilo danas kad smo prošetali u okolini hotela i otišli do jezera. Na automobilskom putu se na ivici bankine nalazio natpis Cleaning in process,a odmah posle tog natpisa je iz žbunja izašla jedna postarija dama noseći korpu za otpatke i metlu. Ona je nešto čistila u tom žbunju jer na putu nije bilo šta da se počisti a o putu se brine cisterna koja jakim mlazom vode sve poprska i spere a posle toga dolaze vozila gradske čistoće koja se prepoznaju iz daleka jer se čuje muzika koja trešti iz njihovih zvučnika. Inače, u svakom hotelu kada sam ga bukirao pisalo je da je internet besplatan i da je uključen u cenu. Od svega mi je stajala na raspolaganju samo cena a internet je bio praznina.

Do sledećeg pisanja pozdravlja Vas Vaš majstor!