Milenko Vlajkov

Šta je Analiza individualnih potencijala (AIP)?

Analiza individualnih potencijala je postupak koji sam razvio 1998. godine i to iz nužde. Kada sam došao u Nemačku, bio sam suočen sa potrebama velikih firmi sa kojima sam radio savetovanje, da izaberu najbolje kandidate za mesta za koja su raspisali konkuris. Ovaj isti problem sam imao još na početku karijere, kada sam kao rukovodilac kadrovske službe u jednoj firmi u Novom Sadu birao kandidate za mesto raspisano u konkursu. Posle 30 godina iskustva u ovoj oblasti shvatio sam da sam najpozvaniji da strukturišem i definišem postupak otkrivanja individualnih potencijala kod klijenata, jer nijedan od do tada primenjivanih postupaka nije davao odgovarajuće rezultate. Ono što se od takvog postupka očekivalo je da napravi prognozu profesionalnog razvoja kandidata, ali nijedan od postupaka nije imao dovoljnu prediktivnu validnost. Inspirisan postupkom George Kelly-a za otkrivanje ličnih konstrukata, došao sam tokom jedne noći do uvida da se talenat može otkriti preko analize oblasti kojima se osoba bavila u životu.

Opisaću sada iz čega se sastoji analiza individualnih potencijala i kako se ona izvodi.

Struktura analize individualnih potencijala

Ovaj postupak je naizgled vrlo kompikovan, ali se zapravo radi samo o obimnom postupku čiji je cilj da se prikupe svi podaci koji analitičaru omogućavaju da napravi najbolji razvojni scenario kandidata za budućnost.

Prikuplja se ukupno pet grupa podataka:

1. identifikuju se oblasti u kojima se mogu otkriti potencijalni talenti i snage kandidata
2. psihološkim testovima se ispituje struktura ličnosti kandidata (obično primenom Cattell-ovog testa 16 PF ili testa Big Five (Costa, McCrae)
3. značajan aspekt analize je identifikovanje motivacionih modela kandidata
4. vrednosne dimenzije kandidata određuju oblasti u kojima bi kandidat na najbolji način mogao da primeni svoje talente i snage i provede život ispunjen uspehom i zadovoljstvom
5. otkrivaju se blokade efikasnosti.

Svi podaci se analiziraju i međusobno upoređuju da bi se kandidatu preporučile mere za postizanje najvećeg ličnog uspeha i da bi mu život bio ispunjen. Na kraju se saopštavaju dobijeni rezultati koji se snimaju kao tonski zapis, tako da kandidat posle svega dobija taj snimak kao i pismeni pregled svih dobijenih rezultata.

Motivacioni modeli

Osnovni motivi su „gorivo“ ljudske motivacije. Motivacioni modeli odgovaraju na pitanje šta je to što pokreće na aktivnost, zašto kandidat uopše nešto radi i koliko će se time intenzivno baviti. Ako neko poznaje sopstvene motivacione modele, moći će lakše da upravlja sopstvenim unutrašnjim pokretačima i da tako prevazilazi izbegavajuće i odlagajuće ponašanje. Primenom odgovarajućeg motivacionih modela svako sebe može da navede da započete projekte izvede do kraja i da sve zadatke obavi temeljno i brzo.

Struktura ličnosti

Struktura ličnosti je zasnovana na biološkim predispozicijama osobe i rezultat je interakcije između biološke dispozicije i učenja – sticanja iskustva. Struktura ličnosti u AIP se može uporediti sa gradnjom jedne dobre kuće: ono što su temelji za kuću, to je za budućnost osobe njena struktura ličnosti. U procesu identifikovanja talenata i snaga ličnosti tokom AIP mogu se otkriti talenti koji su u skladu sa strukturom ličnosti, kao i talenti koje struktura ličnosti ne podržava. Ako struktura ličnosti podržava otkrivene talente, onda se osoba oseća kao riba u vodi dok primenjuje talente, a ako struktura ličnosti ne podržava talente, onda osoba u sebi neprekidno ima unutrašnji konflikt i napetost, što tokom dužeg vremena dovodi do hroničnog stresa i burnout-a. Primer za to je ako neko ima komunikacioni talenat i istovremeno introvertnu strukturu ličnosti, što znači da vrlo nerado komunicira iako je talentovan za to. Tada treba pronaći rešenje za primenu komunikacionog talenta u odsustvu drugih ljudi, jer će osoba socijalno okruženje uvek doživljavati kao pritisak i nelagodu. Zadatak onog ko radi AIP je da precizno otkrije sve značajne aspekte strukture ličnosti i da ih posmatra kao osnovu iz koje izrastaju talenti i snage ličnosti.

U psihodijagnostici postoji nekoliko testova kojima se može identifikovati struktura ličnosti kandidata. Dva testa koji ispunjavaju sve kriterijume za identifikovanje strukture ličnosti su 16 PF i Big Five. Za ispitivanje strukture ličnosti ovlašćeni su isključivo diplomirani psiholozi, oni imaju pravo da koriste psihološke testove, a ako je neko obučen za primenu AIP i nije psiholog, onda je obavezan da se obrati diplomiranom psihologu i od njega dobije izveštaj o strukturi ličnosti kandidata.

Talenti i snage ličnosti

Otkrio sam da se iz bioloških dispozicija mogu razviti talenti osobe. Tradicionalno uverenje da je mali broj ljudi značajno obdaren ne odgovara stvarnosti jer se u dosadašnjim istraživanjima pokazalo da se talenat može razviti dugogodišnjim upražnjavanjem jedne aktivnosti. To istovremeno znači da se većina ljudi rađa sa skoro svim dispozicijama a da ih samo mali broj aktivira i transformiše u talente preko aktivnosti kojima se bave. Dobra vest za svakog kandidata za AIP je da raspolaže velikim brojem potencijala koji se mogu otkriti ovim postupkom. Analiza će pokazati čime bi bilo najpreporučljivije da se bavi da bi imao ispunjen i uspešan život. Za formiranje talenata neohodno je sistematsko bavljenje jednom delatnošću bar 5 godina, tek posle toga osoba može znati da li ima talenat za bavljenje tom delatnošću. Ako se talenat razvio, onda iz njega može nastati snaga ličnosti. Snaga ličnosti je uvežbani talenat do automatizma, tako da se uvek javlja kad je osoba izložena situaciji u kojoj se talenat može primeniti. Prema tome, prvi stepen u ličnom razvoju je predispozicija, drugi stepen je talenat koji nastaje iz predispozicije, a treći je snaga ličnosti koja nastaje iz talenta. Za sticanje snage ličnosti potrebno je uložiti bar 8000 – 10000 sati specifičnog uvežbavanja talenta. Ovaj put se može skratiti ako postoji dobar trener ili instruktor koji zna kako se razvija snaga ličnosti. Ako osoba sama hoće da razvije snagu iz sopstvenog talenta, onda će najverovatnije biti suočena sa lutanjima, ćorsokacima i preprekama zbog kojih će odustati na tom putu.

Osnovne vrednosti

Ovaj pojam prvobitno je definisao Gordon Allport koji je konstruisao skalu za identifikovanje osnovnih vrednosti. Pod osnovnim vrednostima se u ovom kontekstu podrazumevaju oblasti u kojima je osoba razvila svoje talente i snage ličnosti. To istovremeno znači da se otkrivanjem osnovnih vrednosti određuju oblasti koje su najpogodnije za primenu talenata i snaga ispitivane osobe. Allportovu listu osnovnih vrednosti dopunio sam sa još dve, tako da ona sadrži sledeće vrednosti:

1. pragmatična
2. etička
3. estetska
4. filozofska
5. naučna
6. socijalna
7. razvojna
8. religijska.

Blokade efikasnosti

Blokade efikasnosti se obično dijagnostikuju upitnikom za ispitivanje iracionalnih uverenja (FIE).

Za kandidata se na kraju priprema izveštaj na osnovu svih prikupljenih podataka. U njemu se prezentuju dobijeni rezultati i odgovarajuće preporuke i mere za buduće profesionalne i privatne aktivnosti. Preporuke obuhvataju prevazilaženje blokada efikasnosti, sticanje odgovarajućih profesionalnih kvalifikacija i primenu znanja i iskustva na oblasti koje kandidatu najviše odgovaraju. Time se zapravo pravi scenario najbolje budućnosti kandidata, a ako postoji više varijanti budućnosti, izlože mu se svi poželjni scenariji i prepušta mu se da sam izabere kojim putem će krenuti. Prezentacija završnog izveštaja se snima, kandidat dobija tonski zapis tako da ima mogućnost da ceo izveštaj više puta presluša i ono što je bitno zapiše, kao i da koristi pismeni pregled dobijenih rezultata koje mu uručuje savetodavac.