Milenko Vlajkov

Najvažnija razlika između savetovanja i coachinga se sastoji u tome da je coaching interaktivni proces u kome coach osposobljava svog klijenta za samostalno rešavanje problema u svojoj firmi.

Coach ima višestruke uloge:

• da motiviše klijenta
• da mu prenese odgovarajuća znanja
• da zajedno sa njim razmišlja o strateškim pravcima razvoja firme.

Savetovanje je proces u kome savetnik raspolaže ekspertnim znanjem i zato omogućava klijentu da ubrzano uči one sadržaje koji su relevantni za njegov lični uspeh i uspeh firme kojom rukovodi.

Da bi neko postao savetnik, poželjno je da ima višegodišnje lično iskustvo u radu u firmama za koje bi želeo da se osposobi da ih savetuje. Oni savetnici koji nisu na svojoj koži osetili greške i prednosti onoga što znaju, uglavnom će savetovati svoje klijente bez lične odgovornosti za posledice saveta koje daju.

Pravi savetnik se obavezuje da prati sve ono što je značajno za područje njegove kompetentnosti da bi klijentu omogućio da postane ili nastavi da bude uspešan.

Najosetljiviji deo savetovanja je savetovanje u vezi sa ljudskim resursima. Kao što je Warren Bennis rekao, ljudi su kao mačke, ne možeš ih ni sedlati, ni potkivati! Ako savetnik ne raspolaže odgovarajućom profesionalnom kompetentošću u vezi sa ljudima, onda je za njega bolje da odustane od savetovanja u ovoj oblasti jer će neprekidno biti konfrontiran sa nemoći sopstvenog oskudnog znanja. Samo oni savetnici koji imaju višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima mogu uspešno savetovati svoje klijente. Da bi se postao uspešan savetnik poželjno je da se nekoliko godina provede uz uspešnog savetnika i da se pod njegovom supervizijom razvija sopstvena profesionalna kompetentnost.

Kako prepoznati pravog savetnika u oblasti ljudskih resursa?

1. To su savetnici koji imaju adekvatno akademsko obrazovanje iz psihologije.
2. Poželjno je da su u nekoj većoj radnoj organizaciji radili kao rukovodioci ljudskih resursa bar 5 do 10 godina.
3. Poželjno je da su radili pod mentorstvom uspešnog savetnika u ovoj oblasti bar 5 godina.
4. Neophodno je da prate rezultate naučnih istraživanja u ovoj oblasti i da aktivno uče tokom čitavog života.
5. Poželjno je da budu istinski zainteresovani za uspeh svojih klijenata a ne za sopstveni uspeh.
6. Poželjno je da za svoje savete snose posledice. Ako savet donosi štetu klijentu, takvi savetnici ne treba ništa da dobiju za svoj savet, a ako savet na duge staze donosi uspeh klijentu, onda treba da osim honorara budu nagrađeni učešćem u uspehu svojih klijenata.

Kako prepoznati nekompetentnog savetnika?

Čak i oni savetnici koji ispunjavaju sve navedene kriterijume mogu biti nekompetetni ako:

1. žele da se dopadnu svojim klijentima
2. ako nisu iskreni već manipulativni u ponašanju prema klijentima
3. ako u oblasti kojom se bave pokažu da ne znaju sve relevantne faktore od kojih zavisi uspešno savetovanje
4. ako nisu suvereni u primeni psihodijagnostičkih mernih instrumenata
5. ako ne ponude ili ne znaju da mere efekte sopstvenog savetodavnog rada
6. ako loše pričaju o svojim konkurentima.